Arthur Herring
Revolucionarno dostignuće u tehnologiji interneta ostavilo je stručnjake zapanjenima. Međunarodni tim sa Nacionalnog instituta za informacione i komunikacione tehnologije oborio je svetski rekord za brzinu interneta, dostižući neverovatnih 402 terabita po sekundi. Ovaj neverovatan poduhvat je postignut koristeći samo konvencionalne optičke kablove, odbacujući tvrdnje o „čudnoj tehnologiji“ ili vrhunski sofisticiranoj opremi.
Tim je predstavio svoje izuzetne rezultate na konferenciji o optičkim komunikacijama održanoj u inostranstvu u oktobru, izazvavši široko interesovanje i divljenje. Sa povećanjem od 25% u odnosu na prethodni rekord, ova probojna brzina zauvek je promenila percepciju o tome šta je moguće u online povezivanju.
Da bi se ovo dostignuće stavilo u perspektivu, bitno je uporediti ga sa prosečnim brzinama interneta koje korisnici doživljavaju. Na primer, prosečna brzina širokopojasnog interneta u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi samo 226 megabita po sekundi. Drugim rečima, internet brzina japanskog tima je približno 1,5 miliona puta brža od onoga čemu većina ljudi ima pristup.
Kao primer stvarnog sveta, pružen je da ilustruje neverovatne mogućnosti ovog brzog interneta. Zamislite da preuzimate video igru Call of Duty: Vanguard, koja ima veličinu od 170 gigabajta. Korišćenjem ovog revolucionarnog metoda, cela preuzimanje bi trajalo samo 3 milisekunde. To je iznenađujuće 3.000% brže od treptaja oka!
Dok se javljaju diskusije o potrebama i očekivanjima prosečnog korisnika kada je u pitanju brzina interneta, ovo izvanredno dostignuće podseća na to šta je tehnički moguće. Iako može biti impresivan miljokaz, takođe postavlja pitanja o budućnosti online povezivanja i potencijalu koji ima za transformaciju naših digitalnih iskustava.
Era ultrabrzog interneta je pred nama i do nas je da prihvatimo i prilagodimo se ovoj novoj stvarnosti. Dok ovaj međunarodni tim nastavlja da pomera granice onog što je moguće, san o univerzalnom visokobrzinskom internetu za sve postaje sve konkretnija mogućnost.
Dodatne činjenice:
1. Prethodni rekord za brzinu interneta postavljen je u avgustu 2020. godine, sa brzinom od 319 terabita po sekundi.
2. Postignuće je omogućilo efikasno korišćenje višestrukih pojačivača za pojačavanje signala bez izobličenja.
3. Ovaj proboj u brzini interneta ima potencijal da revolucionizuje različite industrije, uključujući zdravstvo, gejming i obrazovanje.
4. Dostignuće tima privuklo je pažnju kako tehnološke, tako i telekomunikacione industrije, što je dovelo do povećanog interesovanja za napretke u oblasti optičkih kablova.
Ključna pitanja i odgovori:
1. Kako konvencionalni optički kablovi postižu takve visoke brzine interneta?
Konvencionalni optički kablovi sposobni su da prenose podatke putem svetlosnih impulsa. Korišćenjem naprednih tehnika, poput višestrukih pojačivača i optimizovanja kvaliteta signala, moguće je postići rekordne brzine poput 402 terabita po sekundi.
2. Postoje li neka ograničenja u ovoj tehnologiji visokih brzina interneta?
Jedan od ključnih izazova povezanih sa implementacijom ultra-brzih brzina interneta jeste osiguranje infrastrukturnih nadogradnji koje podržavaju takve mogućnosti. Dodatno, troškovi i potreba za širokom adoptacijom takođe mogu predstavljati izazove u pružanju ove tehnologije svim korisnicima.
Pozitivne strane:
1. Brže internet brzine omogućavaju brže preuzimanje i slanje podataka, poboljšavajući ukupno korisničko iskustvo.
2. Visokobrzinski internet omogućava aplikacijama u realnom vremenu, poput video-konferencija i online gejminga, da funkcionišu bez problema.
3. Ovaj napredak u brzini interneta ima potencijal da ubrza inovacije i tehnološke napretke u različitim oblastima.
Negativne strane:
1. Nadogradnje infrastrukture mogu biti skupe i zahtevati značajne investicije.
2. Tehnologija možda neće biti dostupna u svim regionima, što može dovesti do digitalne podele.
3. Mogu se pojaviti zabrinutosti za privatnost i sigurnost sa povećanim brojem podataka koji se prenose takvim visokim brzinama.
Predloženi povezani link: National Institute of Information and Communications Technology
